Давид Албахари, писац и преводилац, један од најзначајнијих савремених српских књижевника, преминуо је после дуже болести у 76. години живота, у Београду.
Албахаријеве књиге преведене су на осамнаест језика. Од јесени 1994. године живео је у Kалгарију, у Kанади, а од 2012. у Београду. Био је члан САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. Добитник је НИН-ове награде за роман „Мамац“ 1996. године и награде "Златни сунцокрет" за збирку прича „Сваке ноћи у другом граду“ 2008. године.
Давид Албахари је писац прилично затвореног, на моменте чак херметичног израза, аутор који захтева не само велики читалачки напор, већ и пуну сарадњу читаоца у изграђивању значења појединих дела. Упркос томе, он је током свог постојања у српској литератури стекао не само неподељену наклоност критике, већ и прилично велики број читалаца.
Интересантна је појава да се међу љубитељима књиге у Србији тешко може наћи читалац који нема јасно изражен вредносни став према Албахаријевом опусу: с једне стране налази се прилично широк слој обожавалаца његове прозе међу којима он често представља правог култног писца, док се с друге стране налази нешто ужа група оних којима изразита сложеност и наглашена артифицијелност његовог израза ствара прилично јак отпор.