Реконструисане српске средњовековне инсигније

Посетиоци ће у Историјском музеју Србије моћи да виде реконструкције круне краља Михаила I Војисављевића, севастократорског венца Стефана Првовенчаног, оклопа и мача цара Душана, као и одежди краља Стефана Првовенчаног, краљице Каталине и деспота Јована Оливера.

Изложба „Чекајући сталну поставку” у Историјском музеју Србије обогаћена је новим значајним предметима, реконструкцијама могућих изгледа српских средњовековних инсигнија, које представљају предмете који су визуелни, спољашњи симболи власти или друштвеног статуса.

Како је најављено из овог музеја, у наредном периоду посетиоци ће имати прилику да виде реконструкције круне краља Михаила I Војисављевића, севастократорског венца Стефана Првовенчаног, оклопа и мача цара Душана, као и одежди краља Стефана Првовенчаног, краљице Каталине и деспота Јована Оливера, које су ручно израђене старим техникама у консултацијама са релевантним стручњацима, а на основу сачуваних писаних извора и представа на фрескама.

Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга.

Реконструкцију могућег изгледа севастократорског венца Стефана Првовенчаног је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног, тј. крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима.

Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније, док је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Северној Македонији израдио мајстор, ковач мачева Слободан Маринић. Оклоп је делом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. На мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар”.

Реконструкција одежде краљице Каталине је израђена по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбине њеног мужа краља Стефана Драгутина. Јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини – манастиру Лесново у Северној Македонији, а одежда краља Стефана Првовенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледнијих велможа и војсковођа цара Душана, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и уметничких дела Витор Ристовић у спомен на свог сина Видоја.

Одежде су рад костимографкиње Јелене Стокуће и тима сарадника и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања повремено обогаћивана новим предметима, а пред посетиоце су на њој изнети највреднији предмети из збирки ИМС-а, међу којима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке – у бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић, а у остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период српске Деспотовине.

На изложби су представљене и реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки, израђене у циљу подсећања на овај период српске историје.

Извор: Политика