Директорка и учитељица дешчанске испоставе Српског образовног центра „Никола Тесла” из Будимпеште, Душица Зорић, после четрдесет година проведених у просвети, ове јесени је отишла у заслужену пензију. За собом је имала радни век пун квалитетних садржаја, бројних успеха и изазова, што је био повод наш разговор.
На почетку разговора за СНН, Душица Зорић каже да се, иако је однедавно у пензији, не осећа као класични пензионер, већ да жели да и даље живи активним животом и уради све оно што је желела, али није успела због помањкања слободног времена.
У Дески је, током свог радног века, имала више радних задужења. Била је учитељица, директор школе, а ту су биле и друге обавезе
- Није било лако. Када сам стигла у Деску, претходна учитељица је дала отказ. Добила сам кључеве, а упутства за рад ни од кога. Период од пролећа до краја школске године ми је помагао да видим шта би требало радити у следећој школској години. Као учитељица, била сам сама у школској згради. Ја сам отварала школу, дежурала цео дан, пратила ученике у ресторан на ручак, а потом у мађарску школу, где су били поподне. Сваке године сам нешто мењала, да би рад у школи био оптималнији. Радила сам често на основу свог програма, по својој методологији. Када сам постала директор, у раду ми је помогло искуство стечено претходних година. Током свог педагошког службовања у Дески, имала сам чак седам или осам директора. Многи од њих нису знали шта је то мањинска, народносна настава, или комбиновано одељење. Увек је требало водити борбу за одређене ствари - каже наша саговорница.
Цео интервју прочитајте у 37. овогодишњем броју СНН-а, који излази у петак.