Табанско вече: За празник српског фолклора тражила се карта више

Иако је прошло тек нешто више од пола године од последње „Табанске вечери“, велика сала Културног центра МОМ у Будимпешти је 17. маја поново била испуњена до последњег места.

Чињеница да су популарни „Табанаши” на челу са уметничким руководиоцем Душаном Вуковићем, у релативно кратком року поново успели да окупе верну публику у тако великом броју, говори о томе да је наш ансамбл свој високи углед заслужио стрпљивим, контунираним и преданим радом, који како и сама бројка показује, полако али сигурно улази у четврту деценију.

Присутни, међу којима су били високи дипломатски представници Мађарске, Србије, Републике Српске, црквени великодостојници, руководство Самоуправе Срба у Мађарској, директори и представници српских школа, културних и других установа, су током вечери уживали у двочасовном богатом програму у којем су се представиле све генерације Културно-уметничког друштва „Табан”, у пратњи оркестра „Зора”, Крунослава Киће Агатића, као и специјални гости, Културно и спортско удружење „Бамби” из Беча.

Програм је започео Играма из Бачке, Слободанке Рац у извођењу првог ансамбла „Табана”. Био је то одличан избор, јер публика ову кореографију већ дуже време није видела на сцени и за оне који пажљиво прате рад ансамбла представљала је право освежење. Уследио је затим сплет дечјих игара „Хајде цуро руку дај...”, коју је са малишанима увежбала Анита Накић Вуковић. Раздрагани забавиштанци за тили час су испунили бину и веселим и шармантним наступом без имало треме разгалили срца свих присутних.

Кореографију Дејана Милисављевића „Ђурђевдан у Пасјану - игре и песме из околине Гњилана” потом је извело фолклорно друштво „Бамби” из Беча. Позив за гостовање уследио је након недавног наступа „Табана” у аустријској престоници. „Бамби” је основан 1973. са циљем да чува и развија културну и фолклорну баштину Срба у Аустрији. Промоција и популаризација српске културе је део свакодневних  активности овог друштва, а инспирацију проналазе у неговању традицинаних игара српског народа. Велики број парова на сцени показао је и „однос снага” у бројчаном смислу, јер према неким проценама у Бечу данас живи око 100 хиљада Срба са територије Србије и бивших југословенских република. Још један разлог за тешње регионално повезивање и чешћа међусобна гостовања два српска ансамбла.

Уследиле су две одличне кореографије „Табана”. Игре и песме из околине Ужица, аутора Горана Пауновића и Властимира Вељовића, коју је одиграо сениорски ансамбл и „Мачва”, Драгомира Вуковића, у извођењу омладинске групе. Колико се у „Табану” озбиљно ради са децом и основношколцима у оквиру дечје групе на челу са Анитом Накић-Вуковић, показује све већи број малишана који се из године у годину систематски укључују у њен рад. Могућност да сви који то желе могу да се опробају на сцени и доживе контакт са публиком без оптерећења, има дугорочне позитивне последице на психичко здравље и стабилност најмлађих, који тако од малена, кроз плес и музику стичу самопоуздање, али и негују српски језик и трајно се везују за своју заједницу. Због тога овај сегмент педагошког и стручног рада треба посебно истаћи, јер представља редак и хвале вредан пример како се мобилизацијом великог броја младих, укључених у системско образовање, дугорочно гледано могу постићи важни циљеви у погледу опстанка српске заједнице у Мађарској. Јер, пробе се одржавају у просторијама Српске школе „Никола Тесла” и највећи број деце су управо ученици ове наше васпитно-образовне инсттуције.

Након музичког блока у оквиру којег је оркестар „Зора”, Крунослава Киће Агатића извео неколико традиционалних српских кола, присутни су уживали у Играма из околине Београда, Звездана Ђурића. Ова кореографија је поред играчког умећа наших младих фолклораша пленила око и предивним оригиналним ношњама на којима би „Табану” могао да позавиди било који ансамбл из матичне земље и ван ње. Идеја да се на бину позову бивши играчи и представе у оквиру посебне кореографије, показала се одличном, јер се приликом извођења Игара из околине Пирота, Драгана Ковачевића, итекако осетило да некадашњи „Табанаши” плешу са љубављу и из срца, што је великим аплаузом наградила и публика.

Ништа мање атрактивне нису биле ни Игре из Црноречја, легендарног кореографа Ансамбла „Коло” из Београда, Десанке Ђорђевић, која на жалост није више међу нама. Фолклорно друштво „Бамби” пред крај концерта наступило је још једном, Играма и песмама из околине Пчиње, кореографа Игора Гудића, у музичком аранжману Владимира Милићевића. Вече је завршено Влашким играма КУД-а „Табан”, Драгана Ковачевића. Иако су ову кореографију протеклих година често изводили, код присутних она редовно изазива овације, што није изостало ни овога пута. Завеса је у симболичном смислу могла де буде спуштена тек после трећег изласка „на бис”, а када су се на бини појавили сви учесници, заједно са гостима могло је да почне и право славље.

На крају публици се обратио уметнички руководила КУД-а „Табан”, Душан Вуковић, који се захвалио играчима, гостима, квартовским самоуправама, управи Српске школе „Никола Тесла”, професорима, ђацима, родитељима, свима онима који су помогли реализацији ове вечери. За изузетно залагање у раду са дечјом групом симболичан поклон је уручен Анити Накић Вуковић, за бригу о народним ношњама Биљани Сабо, уз захвалност музичару Золтану Сабоу у саставу оркестра „Зора”, самом оркестру и старим играчима, који су на дар добили заједничку фотографију.

У наставку г-дин Вуковић је изразио задовољство и због могућности да „Табан” ансамблу из Беча узврати гостопримство из децембра прошле године. Након размене поклона присутне је поздравио Александар Станковић, председник Аустријског савеза српског фолклора. Честитке су затим упутили руководиоци српских институција, квартовских самоуправа, Српске школе „Никола Тесла”, а на крају се на бини појавила и огромна слављеничка торта. Табанско вече завршено је игранком у аули културног центра, која је трајала до касних вечерњих сати.       

Текст: Снежана Миловојевић

Фотографије: Иван Јакшић