Ученички састав: Недеља пуна радости у Батањи

У суботу, 21. јуна 2025. године, започео је фолклорни камп у Батањи. Ja јако волим овај камп, јер сам заједно са мојим рођацима, који живе далеко од мене. Ове године су ми дошли рођаци – сестра и брат – како бисмо заједно провели недељу дана у дружењу и учењу народних игара.

Дори, Мира и Нанди живе близу Будимпеште, а Дорка и Герге у Сегедину. Била сам баш одушевљена да ћемо бити заједно. Ове године сам била заједно у соби са девојчицама, међу којима су биле Дора, Мира и неке мало старије девојке из Деске. Било је супер, пуно смо разговарале и упознавале сe.

Сваког јутра, чим бисмо се пробудили, ишли смо на доручак. Након тога смо одлазили у Дом културе, где су биле организоване три групе. Дори, Мира, мој брат Милан и ја били смо у малој групи. Сваки дан смо почињали са загревањем. Прво су наступали велики, док су они играли и учили кореографију, ми смо се забављали правећи фигуре од глине – печурке, лептире, тањире, чаше и друге облике. Након тога је дошло наше време за игру, што нам је било веома занимљиво и лепо.

Средња група је наступала после нас, а ми смо их гледали. После тога смо ишли на ручак који је увек био веома укусан. Поподне смо проводили на базену, где смо могли да купимо кока колу, сладолед, хот дог и хамбургер. Време проведено на базену било је увек забавно. Пуно времена смо проводили у води. Пливали смо и гњурили. Некад смо се са лоптом играли у води.

После базена следила је вечера, а затим и разне активности. Свако вече је било нешто посебно – игре на тргу (народне игре на тргу), гастрономско вече где је Миле правио пљескавице за све, а једно вече смо провели у Eтно-кући, где смо видели како су некада људи живели у селу и како је изгледала једна стара кућа.

Последњег дана кампа имали смо главну пробу како бисмо се припремили за завршну приредбу. Поподне смо се спаковали, сачекали родитеље и сви заједно отишли у Дом културе, где је одржана приредба. Сви учесници добили су мајице, тако да смо били исто обучени и изгледали као прави ансамбл. Наступ је био изванредан. Публика је уживала и све нас наградила громогласним аплаузом, а ми смо били срећни, весели и поносни на себе. Нову кореографију сви смо научили и са поносом представили публици. 

Цела недеља била је испуњена срећом, дружењем, игром и учењем о култури. Надам се да ћу и следеће године ићи у овај камп и бити заједно са рођацима и другарима, и бићемо још веселији и спремнији за нове изазове.

Лаура Фишти-Молнар, ученица Српске основне школе из Сегедина