Фестивал у Српском Ковину представио наш мелос и гастрономију

У Српском Ковину одржан је 25. по реду "Кеве фестивал", својеврсни национални културни празник и дан гастрономије. Ове године је наша заједница имала прилику, част и велику улогу у представљању српске културе, традиције, обичаја и гастрономије.

Фестивал је трајао два дана, петак и суботу. Увертиру у цео догађај направио је „Чик бенд“ у петак увече и тиме најавио више него динамичан и садржајан викенд на фестивалу. Централни део фестивала започео је у суботу богатим културним, музичким и духовним програмом.

Од 11 часова служила се литургија у ковинском манастиру, који у последње време бележи све већи број посетилаца и постаје видљивији овдашњој заједници и локалном становништву. У њему су се окупили челници земаљске и локалних самоуправа, градоначелник Српског Ковина Деак Тибор, председница Самоуправе Срба у Мађарској др Јованка Ластић, српски портпарол у Мађарском парламенту Љубомир Алексов, председница Српске самоуправе у Српском Ковину Милка Иванов, као и велики број парохијана, верника, ђака и педагога Српске основне школе „Никола Тесла“ из Ловре.

Литургија је завршена у духу заједништва, а потом је архимандрит игуман Методије одржао лепу и поучну беседу о афирмацији српске културе и православне вере у Српском Ковину. Он је подсетио, да наш народ, где год живео, није никад заборавио ко је, шта је и одакле је, те да наши манастири и цркве не треба да се претворе у музеје, већ да буду активне богомоље чија су врата увек отворена за све људе.

Госпођа Милка Иванов је у кратком разговору за наш лист изјавила да се у потпуности слаже са беседом игумана Методија и изразила значај одржавања једне овакве манифестације.

Након тога су се верници и присутни грађани, у свечаној поворци, преселили на Пијачни трг који је одисао животом, чинећи да се вратимо у далеку прошлост, тачније у 1440. годину, када се управо овим градом чуо српски језик, а његовим улицама шетали Срби, његови оснивачи.

Фестивал је званично отворен у 13 часова говорима градоначелника Тибора Деака, српског парламентарног портпарола Љубомира Алексова и посланика Кароља Панцеа и Золтана Бона. После говора и свечаног отварања кренули су наступи на главној бини.

Прве су наступале Бојана Радивој и Ханга Вилањи, ученице трећег разреда ловранске школе, са латино плесом. Након њих је наступао четврти разред са наставницом фолклора Тимеом Нађ.

Фестивал је окупио бројне ансамбле и уметнике из Мађарске и Србије који су имали прилику да представе свој програм, а на тај начин представе и део свог културног наслеђа. Програм фестивала је укључивао концерте, фолклорне наступе, радионице и припрему српских традиционалних јела.

Како су Срби познати по својој гастрономски богатој кухињи, они искусни су припремали традиционална српска јела, док су ловрански школарци водили радионицу за рукотоврине, те су тајне неких старих заната врло радо поделили са посетиоцима фестивала. Посетиоци фестивала имали су прилику да пробају прасетину и јагњетину са ражња, пљескавице, ајвар, пасуљ, свадбарски купус и многе друге ђаконије, а за успомену, кући понесу и сувенире које су имали прилику да направе.

Уз саму обалу Дунава многи представници наше заједнице имли су прилику да изложе своје штандове, те смо имали прилику да видимо представнике Деске са својим добро познатим ајваром, Удружење за очување српске традиције и културе у Калазу, СКЦ „Српски венац“ са изложбом "Сакрално наслеђе Срба у Мађарској" Владимира Марковића и фотографијама „Оптација 100“ и многе друге. Ове године смо први пут имали прилику да видимо и штанд манастира који је изложио духовни и верски садржај наше цркве за који је владала велика заинтересованост.

Плес, музика и гастрономија су срж Кеве фестивала, те ни овог пута није могло да прође без традиционалног српског кола и трубача. На неколико бина смењивали су се извођачи, те смо имали прилику да видимо Јужнословенско фолклорно друштво из Тукуље, КУД „Банат“ из Деске, КУД „Бројаница“, „Џумбус трио“, ансамбл „Вигадо“ и КУД „Табан“.

Након њих наступао је оркестар „Село“ са својим богатим репертоаром. Песме су се низале једна за другом док је публика певала заједно са њима у глас. Од 20:30 часова на сцену је ступио добро познат Трубачки оркестар Бобана Марковића из Врања, један од најнаграђиванијих и најцењенијих трубачких оркестара у чијем поседу је велика колекција признања која потврђују њихов квалитет и утицај у свету музике. Атмосфера је доведена до усијања. Карактеристичне звуке трубе воде Дунава су носиле далеко, док је публика плесала у ритму, ношена звуком.

Организатор ове манифестације је био град Српски Ковин док је партнер у организацији догађаја била Српска самоуправа у Српском Ковину. Фестивал је одржан под покровитељством Фонда "Габор Бетлен" и Миклоша Шолтеса, државног секретара за верска и народносна питања при Влади Мађарске.

Кеве фестивал није био само забавни догађај, он је такође био прилика да се наша заједница представи у свој својој културно-историјској лепоти. Ово је лепа и велика прилика да се кроз радионице, игру, плес, гастрономију и обичаје очува и преноси традиција једног народа. За Србе у Мађарској овај догађај је био више од фестивала, то је мост који повезује прошлост и садашњост, а који ће се протезати и у будућности спајајући традицију и савременост остављајући млађим генерацијама богато наслеђе којим ће се поносити и које ће даље преносити на своје потомке.

Радослава Мазалица