ФОТО-галерија: Опраштање матураната на пештанском Тргу ружа

Најсвечанији тренутак у животу сваког средњошколца је свечаност опраштања матураната. Без сумње такав доживљај су доживели и ученици Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти генерације 2021–2025. Дана 10. маја на школском дворишту на легендарном Тргу ружа, приређено је свечано испраћање дванаестака.

Овај догађај дугујемо пре свега руководству школе на челу са директорком Аницом Пандуровић, као и разредницима једанаестих разреда — Зорици Панчић, Јовани Вечић и Радивоју Галићу — који су се заиста потрудили да осмисле и припреме пригодан програм у част наших матураната.

По традицији, уз звуке песама „Збогом школо наша” и „Gaudeamus igitur”, матуранти, предвођени својим разредним старешинама Аленом Нађом, Јулијом Младеновић и Драгомиром Дујмовом, још једном су у знак опроштаја прошли свечано украшеним школским ходницима и зборницом. Школа је, по устаљеној традицији, тог свечаног дана замирисала на свеже покошену траву и тек убрано цвеће.

Свечаност је започела интонирањем српске и мађарске химне, након чега су водитељи програма Сара Милић и Немања Недељковић, ученици 11. разреда, поздравили све присутне на оба језика уз лепу музичку нумеру виолинисте Реље Малетковића.   

Својим присуством овај важан догађај су увеличали Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка Босне и Херцеговине у Мађарској, др Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник Амбасаде Србије у Будимпешти, Немања Обрадовић, први саветник Амбасаде Босне и Херцегвине, и протојереј Зоран Остојић, парох будимпештански.

Програм је настављен рецитацијама ученика једанаестог разреда. Пригодне говоре једанаестих разреда на српском и мађарском језику прочитале су ученице Магдалена Анић и Анастасија Савић.

Потом су матуранти Таша Бабић, Илија Ковачевић и Лазар Леванг на школску заставу привезали траку генерације 2021-2025.

Након тога уследили су опроштајни говори Теодоре Голић и Катарине Арсенић, ученица 12/а, Софие Илић из 12/б, и Хане Гилањи, ученице 12/ц разреда. Док су матуранти изговарали своје речи захвалности, на лицима многих су се могле видети сузе. Они су изразили искрену захвалност директорству, професорима и својим разредним старешинама на безмерном раду и пруженој подршци током четворогодишњег школовања у Будимпешти.

Овом приликом издвајамо део опроштајног говора 12/ц разреда, који је написала Хана Гилањи:

„Понекад се трудимо да држимо очи широм отворене и да не трепћемо, у страху да ће живот пролетети поред нас. А онда схватимо да морамо да отпустимо све страхове који нас држе у месту. Јер, да ли уопште можете рећи да сте живели ако никада нисте погрешили, стали иза својих ставова, помогли другоме или волели? Срећа је заправо свуда око нас, ако сте спремни да је тражите у малим стварима. Понекад се трудимо да сакријемо сузе, јер желимо да прикријемо своје слабости. Али данас, за промену, сузе не кријемо, погледе не скрећемо и главе не спуштамо. Знам да су то сузе поноса, сузе које говоре свим присутнима »Видите нас, успели смо«. Поносно показујемо и те сузе данас, јер оне нису знак слабости. Оне су знак ината свима који су нам рекли да никад нећемо довде стићи, па и нама самима у тренуцима кад смо то исто мислили. А сада стојимо исправљених леђа и насмејаних лица испред вас, спремни да затворимо и ово поглавље свог живота и закорачимо у свет. Од данас смо још један корак ближи будућности, у нашим календарима није остало још пуно датума које треба прецртати за време боравка овде, свет нас нестрпљиво чека. Он заправо виче од узбуђења, ишчекивајући све изванредне ствари које смо за њега припремили.”

Уследио је говор Анице Пандуровић, која је том приликом, између осталог, рекла: „Живот заиста јесте пут пун успона и падова, неочекиваних скретања, али и дивних призора и сусрета. На том путу ваљда су они тренуци најупамћенији када застанемо, осврнемо се и кажемо себи: »Стигао сам, научио сам нешто. Спреман сам да идем даље«. Ви сте драги матуранти већ прошли један део свог живота, не само учећи већ и стасавајући, тражећи себе, градећи пријатељства, проналазећи своје место. И ма колико се понекад чинило то да је тешко – успели сте. Данас сте ту, спремни да наставите корак даље. Можда несигурни, али сигурно богатији него што сте били када сте кренулиу.”

Директорка је затим прочитала одлуке наставничког већа о додели најпрестижнијих награда. За „Ђака генерације” проглашен је Павле Мацановић, ученик 12/б разреда, који је уз велике овације преузео диплому и вредан поклон. Том приликом истакнуте су његове бројне заслуге и активности.

Титулу „Ђак проминент” и поклон Самоуправе Срба у Мађарској уручила је уз поздравне речи председница др Јованка Ластић Александри Динчић, ученици 12/а разреда. Награда под називом „Грамата Никола Тесла”, припала је Јовани Бандулаји, ђаку 12/ц разреда. Ову повељу додељује Љубомир Алексов, представник Срба у Парламенту Мађарске. За најбољег спортисту генерације 2021–2025 проглашен је Богдан Ћук, ученик 12/ц разреда.

Затим су подељене повеље и поклон књиге свим заслужним ученицима. Душан Вуковић, у име КУД-а „Табан”, уручио је вредан поклон Теодору Шарцу члану фолклорног друштва, док је Зорица Јурковић, директорка Српског културног центра „Српски венац”, наградила ученике школске драмске секције: Ању Танасковић, Дуњу Илић, Катарину Бодирожу, Марију Зубац, Јовану Бандулају, Тару Степановић, Катарину Варикиос и Уроша Тишму. Парох Зоран Остојић уручио је награде Јелени Зирић и Теодору Шарцу, ученицима који су се истакли у раду црквеног хора.

На самом крају, као симбол својих снова и одласка у нове животне победе, матуранти су пустили балоне у небо над Тргом ружа.

Драгомир Дујмов