Текелијанум: Сусрет са чуварима времена

Предавање Саве Петровића названо „Чувар времена - мерење времена и живот у њему“ у пештанском Текелијануму, било је праћено изложбом старих часовника из колекције митрополита будимског Лукијана.

У многима од нас сусрети са старим часовницима буде сећања на минула времена и људе који су обележили наше животе, а којих више нема. Мерачи времена архаичног изгледа, који данашњим млађим генерацијама изгледају готово нестварно, били су вековима чувари тишине између својих откуцаја и добро памтили додире руку које су их с пажњом и љубављу навијале. Били су сведоци свега важног у животима њихових власника и укућана.

Посматрајући их данас, чини нам се да они не мере време онако како то људи чине, већ да га осећају; да их казаљке нису училе само да броје, већ и да чекају; да одгонетају тишину засталу између две важне речи; да знају да се свако време мери чекањем, надом и топлином човековог присуства.

Предавање познатог београдског часовничара, или сајџије, како се то занимање у народу од вајкада назива, одржано у будимпештанском Текелијануму, скренуло нам је пажњу на истину да најважнији тренуци у човековом животу не леже у бројчаницима, већ у његовом срцу, а да су часовници ту да нас на те тренутке подсете.

Слушаоцу надахнутог излагања наминовно се наметнула спознаја да је сваки часовник тиха сенка времена и да нас, док неуморно куца, подсећа да су сви тренуци пролазни, али и да су управо због тога непроцењиво вредни. Прошлост урезују у бројчаник, садашњости остављају да дише између откуцаја, док од будућности творе слутњу о ономе што нас већ након неколико наредних откуцаја очекује.

Предавање названо „Чувар времена - мерење времена и живот у њему“, било је праћено изложбом старих часовника из колекције митрополита будимског Лукијана. Догађај је на самом почетку посебно свечаним учинио хор Храма Светог Георгија, отпевавши „Васкршњи тропар“. Публика је у њиховом извођењу имала прилику да чује и песму црногорског краља Николе „Онамо, намо“.

Присутне у свечаној сали задужбине Саве Текелије поздравио је протојереј Зоран Остојић, пештански парох који је, представљајући Саву Петровића рекао да он, поред осталог, и дугогодишњи представник компаније „Ролекс“ и да његове радње успешно послују у Будимпешти, Београду и Швајцарској. У тој земљи школовали су се синови Саве Петровића, па се породична традиција неговања сајџијског заната наставља и у наше време, али на начин и у околностима које данас владају у тој области.

Господин Петровић је говорио о историјату часовника кроз векове, а посебан акценат ставио је на њихов развој на српским просторима. Уследила су питања посетилаца, па је ово вече при крају прерасло у пријатан разговор госта и његових слушалаца.

Тематској вечери у Текелијануму присуствовали су, поред осталих, и митрополит Лукијан, Биљана Гутић Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, Дејан Миливојевић, министар саветник и Ивана Кунц, први саветник Амбасади Републике Србије у Мађарској, потпуковник Предраг Зељковић, изасланик Војске Србије у Мађарској и бројни други љубитељи старих часовника и занимљивих прича из наше прошлости.

Д. Ј.